Klaus Buhenau

Treći put u sumrak? Korupcija u socijalističkoj Jugoslaviji

Apstrakt: 

Korupcija u socijalističkoj Jugoslaviji bila je specifična pojava u poređenju s međuratnim periodom ili postsocijalizmom. Za razliku od liberalizma, komunistička ideologija nije podržavala shvatanje korupcije kao zasebnog problema, već je najčešće posmatrala političke i materijalne „devijacije“ kao da potiču iz istog izvora – tj. iz nepostojanja političkog morala. Savez komunista nije uspeo da ispuni ulogu društvenog prosvetitelja, budući da je bio zaglavljen između deklarativne moralne rigidnosti i činjenice da se materijalne potrebe i pohlepa najbolje mogu zadovoljiti članstvom u partiji

Ključne  reči: korupcija, Jugoslavija, Srbija, komunizam, klijentelizam

Rezime

Socijalistička Jugoslavija je, poput drugih socijalističkih država, razvila specifično shvatanje korupcije, koje je bilo manje tehničko nego u liberalno-kapitalističkim  društvima i čvršće vezano za moral i ideologiju. Dok je dobar komunista po definiciji trebalo da bude nekorumpiran, funkcioneri su mogli da koriste neokaljanu političku reputaciju za sticanje materijalne koristi, posebno u stambenom sektoru i na „tržištu“ rada. Korupcija je, čini se, bila manje monetarizovana nego u međuratnoj Jugoslaviji i više koncentrisana na nemonetarnu razmenu. U svom ranom periodu, socijalistička Jugoslavija dičila se primenom izuzetno oštrih mera čak i za sitnu korupciju, ali je ta oštrina opadala kako je sistem postajao liberalniji. Zreli jugoslovenski socijalizam pružao je široke mogućnosti za lično bogaćenje, posebno za članove Saveza komunista na višim položajima, iako je to bogaćenje, prema standardima i predsocijalističke i postsocijalističke realnosti, ipak bilo prilično skromno. Jugoslovenske antikorupcionaške kampanje bile su neredovne i vodilo se računa da ne diskredituju najviše državne institucije, uključujući predsednika države Josipa Broza Tita. Iako ovaj članak nije podrazumevao sistematsko praćenje jugoslovenske štampe po pitanju korupcije, jasno je da borbu protiv korupcije nije pokretala društvena baza, već da je ona bila odraz trvenja različitih grupa elita koje bi se povremeno sukobljavale, tvrdeći da korupcija potiče iz suprotnog tabora. Konačno, socijalističku Jugoslaviju ne bi trebalo nazivati „školom korupcionaštva” odgovornom za postsocijalističku korupciju, niti je ona bila primer održive borbe protiv korupcije.