Miloš Lecić 

Evolucija antikorupcijskog zakonodavstva u međuratnoj Jugoslaviji (1918–1941)

Apstrakt:

Rad identifikuje pravni okvir antikorupcijskog zakonodavstva u međuratnoj Jugoslaviji, proučavanjem konteksta i sadržaja konkretnih antikorupcijskih zakona u periodu 1918–1941. Postojeća istraživanja o istorijskoj korupciji u jugoistočnoj Evropi prvenstveno su usmerena ka ispitivanju negativnih aspekata korupcije u vezi sa procesima izgradnje nacije i političkom nestabilnošću.  Ova  studija  ispituje  namere  zakonodavaca i poruke koje su želeli da prenesu kroz zakonodavstvo u dijahronijskoj perspektivi, postavlja pitanje primenjivosti postojećih modela korupcije u kontekstu međuratne Jugoslavije i daje predloge za nove smernice u proučavanju strukturnih pojava koje oblikuju korupcijsku praksu u jugoistočnoj Evropi.

Ključne reči: korupcija, međuratna Jugoslavija, pravo, an- tikorupcija, korupcijska praksa, politička elita 

Rezime

Glavni fokus ove studije su promene u antikorupcijskom zakonodavstvu u međuratnoj Jugoslaviji; ona pruža osnovu za dalja ispitivanja uzajamne veze između korupcijskih „događaja“, reakcija na njih i pravnih alata u procesuiranju. Čak i u okruženju u kome se zakoni ne poštuju u potpunosti, razumevanje njihovog razvoja može nam reći nešto o namerama zakonodavaca, njihovim reakcijama i porukama koje su želeli da prenesu. Ispituje se i ozbiljnost jugoslovenskih elita u borbi protiv korupcije i pokazuje intenzitet i razvoj antikorupcijskog zakonodavstva prema „sitnoj“, za razliku od „krupne korupcije“. Ova studija doprinosi i razumevanju „kvaliteta podobnosti“ već uspostavljenih modela korupcije, kao što je model principal-agent-client, u kontekstu međuratne Jugoslavije. U članku se zaključuje da su pokušaji ličnog bogaćenja pripadnika viših slojeva društva kroz krupnu korupciju bili slabo regulisani tokom 20-ih i tek postepeno regulisani tokom 30-ih godina 20. veka, pružajući legitimistički primer za sitnu korupciju nižih činovnika. Proces istovremenog stvaranja nove srpske aristokratije krupnom korupcijom (principal), uz lojalnost birokratije (agent) političkim strankama a ne opštem dobru društva, problematizuje upotrebu utvrđenih korupcijskih modela i otvara perspektive za dalji istraživački rad u ovoj oblasti.