Nataša MILIĆEVIĆ
Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd
Miloš TIMOTIJEVIĆ
Narodni muzej Čačak
Tramvaj, fijaker i bicikl: saobraćajna svakodnevica u okupiranom Beogradu 1941. godine
Apstrakt: Članak se bavi svim promenama sistema saobraćaja u okupiranom Beogradu 1941. godine, nezaobilaznim delom svakodnevice koja je zbog rata doživela temeljnu transformaciju. Rekonstrukcijom i analizom uobičajenih rutina u saobraćajnom sistemu grada iščitava se prekid predratnog stila života, a zatim uspostavljanje novih nametnutih pravila ponašanja. Za razliku od mirnodopske svakodnevice u kojoj pojedinci bez velike bojazni mogu odbiti ili pak preurediti mnoge ograničavajuće zakone, u uslovima okupacije saobraćajna svakodnevica postaje jedan od najistaknutijih ograničavajućih sistema koje nije moguće izbeći, istaknuti simbol pokornosti, gubljenja individualnosti i identiteta.
Ključne reči: Beograd, nacistička okupacija, svakodne vica, saobraćaj, voz, tramvaj, automobil, fijaker, bicikl, pešaci
Rezime: Nemačka okupacija Beograda dovela je do izmena u saobraćaju grada koje nije bilo moguće izbeći i ignorisati. Ulazak i izlazak iz grada strogo je kontrolisan. Uobičajeno putovanje vozom otežano je zbog smanjenog broja polazaka, a povremeno je i potpuno obustavljano. Saobraćajne veze sa Šapcem, Zemunom i Pančevom uglavnom su obavljane sporim brodskim prevozom. Pešačenje, kao osnovni vid kretanja u gradu, ograničeno je policijskim časom, zabranama prolaska kroz određene ulice, kao i strahom od okupatorskih vojnika. Bicikl je postao popularno prevozno sredstvo, čija je upotreba zabranjena na periferiji grada posle otpočinjanja ustanka jer se sumnjalo da na taj način gerilci organizuju kurirsku mrežu. Osnovni vid prevoza u Beogradu bili su tramvaji, čije je korišćenje postalo ograničeno zbog smanjenog broja kola. Privilegovani status Nemaca u tramvajskom prevozu proizvodio je dodatne gužve. Okupator je oduzeo najveći broj privatnih automobila, a onim privatnicima kojima su ostavljena upotreba je bila ograničena. Radilo se o licima koja su sarađivala sa okupatorom ili je njihov posao bio važan za život građana i grada. Smanjen je broj taksi-vozila, tako da su fijakeri i mnoga druga zaprežna vozila preuzeli ulogu prevoza putnika. Uspostavljanjem mnogih ograničenja u slobodi kretanja disciplinovano je stanovništvo, od koga se očekivala pokornost, a odnos pobednika i poraženih merio se i samom formom kretanja. Okupatoru je pripadala brzina i modernost, a okupiranom stajanje, čekanje, guranje, međusobna borba za ograničene resurse, česte kontrole, kazne i nasilno vraćanje u tehnološki zaostala prevozna sredstva.