Aleksandar RAKONjAC
Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd
aleksandar.rakonjac90@gmail.com
Implementacija sovjetskih ekonomskih metoda u jugoslovensku privredu: industrija i rudarstvo (1945−1947)
Apstrakt: Kraj Drugog svetskog rata na prostorima Jugo slavije otvorio je niz pitanja u vezi sa organizacijom ekonomije. U pogledu idejne koncepcije izgradnje privrede i društva, jugoslovenski komunisti su još pre kraja rata imali jasnu viziju budućeg ustrojstva. Snažan politički oslonac na Sovjetski Savez, determinisan ratnim savezništvom i ideološkom bliskošću, odlučno je uticao na odabir privrednog modela koji je trebalo da bude primenjen u Jugoslaviji. Tranzicija ka sovjetskom komandno-planskom ekonomskom modelu, sa ciljem ovladavanja i primene sovjetskih iskustava u jugoslovenskim uslovima, odvijala se uz svesrdnu pomoć SSSR-a. U radu se analizira na koji način su tokom dvogodišnjeg perioda obnove u industriji i rudarstvu sprovedene u delo metode iz sovjetske privredne prakse.
Ključne reči: industrija, rudarstvo, sovjetske ekonomske metode, Jugoslavija, SSSR, Komunistička partija Jugoslavije
Rezime: Završetak Drugog svetskog rata bio je velika prekretnica u istoriji jugoslovenske države. Na vlasti se našla politička partija koja je imala radikalno drugačiji pogled na društveno uređenje u odnosu na ono koje je vladalo u međuratnom periodu. Komunistička partija Jugoslavije uspela je u toku Drugog svetskog rata da stvori respektabilnu vojnu silu, uz čiju pomoć je dovršila oslobođenje zemlje i time stvorila pozicije za preobražaj društva u pravcu socijalizma. U nedostatku sopstvenih iskustava upravljanja, jugoslovenski komunisti su se oslonili na pomoć i iskustva Sovjetskog Saveza, najbližeg saveznika i pokrovitelja. Tako je sovjetska komandno-planska ekonomija postala obrazac prema kome je jugoslovenski partijski i državni vrh još pre kraja rata započeo da preoblikuje privredu. U jugoslovensku ekonomiju uvedene su praktične mere kao što su norme i kategorizacija rada, organizacija rada na naučnim osnovama i „socijalističko takmičenje“, a sve sa ciljem što optimalnije podele rada i postizanja progresivno veće produktivnosti. Sledstveno tome je konsolidovan i modernizovan računovodstveni sistem u preduzećima primenom sovjetskog jednoobraznog knjigovodstva, čime su postavljeni i temelji savremene evidencije i statistike. Paralelno sa izrastanjem institucija za planiranje privrednog razvoja odvijala se nacionalizacija privatnog kapitala, koja je, suštinski, omogućila da država pristupi reorganizaciji privrede. Postavljanje novih organizacionih formi odvijalo se kroz korporativizaciju celokupnog državnog sektora privrede na mikro i makro nivou, a iz tog procesa državna privreda je izrasla kao jedna jedinstvena gigantska korporacija. Ovim je rešeno pitanje ustrojstva privrede i nedvosmisleno je postavljen putokaz pred donošenje Prvog petogodišnjeg plana ubrzane industrijalizacije zemlje.