Rezime
Momir N. Ninković
Uspostavljanje saradnje SFRJ i SEV-a 1964. godine
Apstrakt: U članku su analizirani motivi za uspostavljanje saradnje Jugoslavije i Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć. Prikazani su tok pregovora i zaključivanje Sporazuma o učestvovanju Jugoslavije u radu organa SEV-a. Rad je zasnovan na neobjavljenim dokumentima arhiva u Republici Srbiji i Ruskoj Federaciji i relevantnoj literaturi.
Ključne reči: Jugoslavija, Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć, Sovjetski Savez, ekonomska integracija
Uspon jugoslovensko-sovjetskih odnosa u prvoj polovini šezdesetih je omogućio uspostavljanje saradnje SFRJ i Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć. Niz faktora je upućivao Jugoslaviju na približavanje Savetu (teškoće u ekonomskim odnosima sa Zapadom, jačanje integracionih procesa u SEV-u, ograničenja „bilateralizma“ u ekonomskoj saradnji sa članicama ove organizacije). Jugoslovenska težnja za uspostavljanjem saradnje se podudarala sa planovima Kremlja za širenje SEV-a. Osim toga, u Moskvi su priželjkivali da putem Saveta utiču na jugoslovensku politiku i da SFRJ približe „lageru“. Na pregovorima vođenim početkom 1964. dogovoreni su osnovni principi i načini jugoslovenske saradnje sa SEV-om. Dogovorena su dva oblika saradnje: 1) „aktivna saradnja“, koja je podrazumevala učešće Jugoslovena u radu određenih komisija; 2) „posmatračko“ prisustvo Jugoslovena na zasedanjima organa SEV-a, koje je imalo informativnu ulogu. Zbog spoljnopolitičkih razloga (pripreme Druge konferencije neangažovanih država), Beograd je za više meseci prolongirao zaključivanje sporazuma. Umesto u proleće, Sporazum o učestvovanju SFRJ u radu organa SEV-a je zaključen tek 17. septembra 1964. godine. SFRJ na taj način nije stupila u članstvo Saveta, već je stvorila preduslove za saradnju po pitanjima koja su predstavljala „zajednički interes“. Sporazum je bio široko zamišljen i predstavljao je dobru osnovu za saradnju SFRJ i SEV-a u narednim decenijama.