Rezime
Bojan Simić
Srpska zastava – list srpske emigracije u Argentini (1949–1956)
Apstrakt: U radu se na osnovu dostupnih izvora i literature analizira osnivanje, delatnost, orijentacija i sudbina lista srpske emigracije u Argentini – Srpska zastava. Razmatran je stav ovog glasila prema rešavanju srpskog pitanja, kao i o odnosu prema rešavanju srpsko-hrvatskog spora i novim jugoslovenskim vlastima. Posebna pažnja posvećena je vezama i saradnji lista sa bivšim predsednikom jugoslovenske vlade, ministrom spoljnih poslova i finansija Milanom Stojadinovićem, najznačajnijom ličnošću među tamošnjim emigrantima.
Ključne reči: Srpska zastava, Milan Stojadinović, Argentina, Jugoslavija, emigracija, Dušan M. Filipović
List Srba Južne Amerike Srpska zastava je izlazio krajem četrdesetih i u prvoj polovini pedesetih godina u Buenos Ajresu. On je okupljao saradnike iz srpske emigracije sa više kontinenata. Glavni program lista bilo je ujedinjenje i okupljanje Srba sa ciljem stvaranja nezavisne srpske države. Radilo se o pokušaju homogenizacije srpskog naroda u Južnoj Americi, i širom sveta, kroz emotivnu verziju njegove prošlosti koju su obeležila velika junaštva, ali i stradanja. Srpska zastava je oštro istupala protiv vlasti socijalističke Jugoslavije, kao i protiv ustaških zločina tokom Drugog svetskog rata.
Postojanje i delovanje lista je u uskoj vezi sa dolaskom i boravkom bivšeg predsednika jugoslovenske vlade Milana Stojadinovića u Argentini, u koju je stigao, posle osmogodišnje internacije, 1948. godine. On nije zvanično prihvatio angažovanje u listu i emigraciji, ali je neformalno imao veliki uticaj na Srpsku zastavu, kako kroz tekstove koje je pisao tako i kroz savete i materijalnu podršku. To se itekako osetilo na pisanju lista, koji je, kako je vreme odmicalo, sve više postajao poligon za delovanje Stojadinovića i njegovih pristalica.
Svoj uticaj na ovo glasilo Stojadinović je pokušao da iskoristi i u razgovorima sa predstavnicima Udbe tokom 1952. i 1953. godine. Predstavnicima novih jugoslovenskih vlasti smetalo je pisanje Srpske zastave i stalno su nastojali da list prestane sa izlaženjem ili da bar svoj kurs prema FNRJ ublaži a oštricu napada okrene prema ustašama. S druge strane, Stojadinović je bio zainteresovan za puštanje brata Dragomira iz zatvora.
Na prestanak rada Srpske zastave, pored otkazivanja direktne podrške Stojadinovića, uticala je materijalna situacija urednika i pomagača lista, kao i politička i ekonomska kriza u Argentini koja se odrazila na celokupnu štampu u toj zemlji. Srpska zastava, list Srba Južne Amerike, značajan je izvor za razumevanje delovanja i načina razmišljanja dela srpske emigracije koji se nakon Drugog svetskog rata obreo u Argentini. Takođe, tekstovi objavljeni u listu su važni i za rekonstruisanje poslednje faze života i rada nekadašnjeg jugoslovenskog premijera Milana Stojadinovića.