Aleksandar RAKOVIĆ

Organizacije i delatnost jugoslovenskih naturista (1972–1991)

Jugoslovenska naturistička društva iskazivala su nameru da budu od društvene koristi za samoupravnu zajednicu u poljima fizičke i zdravstvene kulture, zaštite životne sredine, turističke propagande, opštenarodne odbrane i društvene samozaštite. Međutim, za ove njihove ambicije samo je uzgredno bilo sluha u jugoslovenskoj javnosti, a naturistička društva nisu postigla dovoljnu brojnost da bi kvantitet članstva dao i kvalitet. Prema jugoslovenskim naturistima izvesno je u njihovim lokalnim sredinama bilo predrasuda, a ni oni Jugosloveni skloni naturizmu nisu o tome čuli od domaćih naturističkih društava već su o toj pojavi na jadranskoj obali obavešteni iz sredstava javnog informisanja.

            Stoga su jugoslovenska naturistička društva ostala od 1972. do 1991. na samoj margini fenomena naturizma u Jugoslaviji, koji su oblikovali inostrani naturisti, jugoslovenska hotelsko-ugostiteljska ponuda na sunčanom Jadranu i tolerancija prema nagoti u socijalističkom društvu. Čak ni naturistički kampovi na jadranskoj obali Jugoslavije nisu bili zainteresovani za domaće naturiste jer su im draži gosti bili stranci koji su donosili devizne prihode. Stoga jugoslovenski naturisti nisu stvorili formu niti bitne društvene grupe niti ikakav kulturni pokret.

            Jugoslovenska naturistička društva imala su najviše uspeha u širenju naturističkih ideja po kontinentalnim delovima Jugoslavije, gde su se okupljali na rekama, jezerima, banjama i bazenima, da bi vrhunac tih aktivnosti bilo otvaranje zvaničnih naturističkih kampova i plaža u tim delovima zemlje. Uspehom se mogu oceniti i skupovi koje su jugoslovenska naturistička društva organizovala radi druženja sa austrijskim, italijanskim, a potom i sa zapadnonemačkim i mađarskim naturistima, ali to je imalo značaj za njih a ne i društvenu važnost od koje bi bilo koristi za Jugoslaviju.