Saša ILIĆ
Narodna banka Srbije
sasa.ilich@gmail.com
Krah politike zarada i cena u leto 1945. godine
Apstrakt: U radu se prikazuje lutanje novih vlasti DFJ u pitanjima politike zarada i cena i nesposobnost da se uravnoteži odnos novčanih primanja i snabdevanja stanovništva osnovnim životnim potrepštinama. Mnoštvo organizacionih napora i obimna normativna delatnost u uslovima opšteg siromaštva, razorenosti privrede i nedostatka kadra nisu stabilizovali stanje, a vlast je svojim nesnalaženjem doprinela krahu cena u leto 1945. godine.
Ključne reči: zarada, cena, snabdevanje, crna berza, kontrolisano tržište, potrošačka korpa, Demokratska Federativna Jugoslavija
Rezime
Smirivanje privredne i socijalne situacijhe nakon Drugog svetskog rata zahtevalo je uspopstavljanje ravnoteže između zarada, cena i snabdevanja. Nove vlasti iz redova KPJ rano su počele da se bave tim pitanjima, tim pre što je većina stanovnika bila u lošem materijalnom položaju. Odlukama o zaradama, s kraja 1944. godine, podignuta su primanja zaposlenih, ali nedostatak robe široke potrošnje i slabo snabdevanje pogodovali su razvoju crne berze i poništili dejstvo rasta plata. Novo povećanje plata, zamena okupacionog novca dinarom DFJ, strogi propisi o zabrani špekulacija i druge socijalno-ekomomske mere koje su usvojene tokom aprila i maja 1945. imale su, usled nedovoljnog snabdevanja, samo kratkotrajne efekte. Rast cena je brzo „istopio“ vrednost zarada. Tokom prve polovine 1945. troškovi života porasli su više od 100%, a tržište su karakterisali ogromno kolebanje cena i velika razlika u cenama istog proizvoda, zavisno od mesta prodaje, zatim „makaze cena“ u smeru suprotnom od očekivanog (na uštrb industrijskih proizvoda, iako je trebalo da deluju na štetu poljoprivrednih proizvoda), kao i negativni efekti spoljne trgovine (usled nepovoljnog pariteta valuta, pre svega visokog kursa rublje, kao i niske produktivnosti u zemlji). Prilikom analiziranja neuspeha politike zarada i cena vlast se samo manjim delom osvrnula na ekonomske nedostake i svoje pogreške, a više na političko-ideološke razloge i naročito delovanje „kapitalističkih elemenata“.