Jaroslav Valerijanovič VIŠNjAKOV
Moskovski državni institut za međunarodne odnose
Ministarstva inostranih dela Rusije
vishnyakov@yandex.ru

Dunavski tranzit.
Ruska vojna kontrabanda u godinama Prvog svetskog rata

Apstrakt: Članak se bavi malo poznatom temom iz istorije Prvog svetskog rata – delatnošću ruske vojne kontrabande na Dunavu 1914–1915. godine. U srpske luke na Dunavu iz Rusije nisu dostavljani samo naoružanje i municija potrebni savezničkoj armiji već su one korišćene i za ruske vojne interese – za prevoženje iz zemalja Antante savremene opreme za rusku vojsku, opreme koju ruska industrija nije dovoljno ili nije uopšte proizvodila.

Ključne reči: vojna kontrabanda, Rusija, Srbija, Prvi svetski rat, Šebunin

Rezime

 Rusko-srpska vojna saradnja u godinama Prvog svetskog rata je u dovoljnoj meri osvetljena u ruskoj i srpskoj istoriografiji. Znatno manje je istraživačima poznata druga tema – korišćenje srpskih rečnih luka na Dunavu za potrebe ruske vojne kontrabande – prevoz iz zemalja Antante savremene opreme neophodne ruskoj armiji, opreme koju ruska industrija uopšte nije proizvodila ili je to činila u nedovoljnom broju. Organizacija tog tranzita je bila omogućena potpunim potiskivanjem Austrijanaca sa srpske teritorije decembra 1914. i uspostavljanjem relativnog zatišja na srpsko-austrijskom frontu. Pogodnost dunavskog puta, uz gospodarenje Antantine mornarice u Sredozemnom moru, mogla bi se uporediti sa nivoom isporuka naoružanja koje su u Rusiji sprovođene preko luka Arhangelsk i Murmansk. Radi ostvarenja tih zamisli u Solunu je bila osnovana „Posebna organizacija za prevoz vojne robe preko Balkanskog poluostrva“, u izveštajima za unutrašnju upotrebu nezvanično imenovana kao „vojna kontrabanda“. Na njeno čelo je bio postavljen bivši generalni konzul u Konstantinopolju, redovni državni savetnik Aleksej Fjodorovič Šebunin. Ruske vojne vlasti su planirale da rašire delatnost vojne kontrabande i obezbede njeno funkcionisanje na stalnoj osnovi, ali je u jesen 1915. tranzit bio prekinut usled poraza Srbije. Bez obzira na to što ruska vojna kontrabanda nije uspela da ostvari značajan nivo vojnih isporuka, istraživanje njene delatnosti je tesno povezano sa izučavanjem opštih pitanja strateškog prisustva Rusije u dunavskom regionu početkom 20. veka, što bi moglo da postane predmet novih istraživanja kako ruskih tako i stranih istoričara.