Goran MILORADOVIĆ
Institut za savremenu istoriju, Beograd
goranm065@gmail.com
Hrvatski „rašomon“: jugoslovenska štampa o pokolju u Kerestincu 16. aprila 1936. godine
Apstrakt: Članak istražuje slučaj linča koji se dogodio u okolini Zagreba 16. aprila 1936. godine. Narednih dana opoziciona i provladina štampa su sasvim različito izveštavale o tom pokolju. Hrvatska seljačka stranka je postigla da taj događaj na sudu bude tretiran kao političko, a ne pravno pitanje. To je vodilo suspenziji zakona i derogiranju državnih institucija. Pet godina pre nego što ju je zahvatio rat, Jugoslavija je pokazivala znake raspadanja, a njena centralna vlast se nalazila u stalnoj defanzivi pred centrufugalnim silama.
Ključne reči: Kraljevina Jugoslavija, Hrvatska seljačka stranka, četnici, ustaše, štampa, linč
Rezime
Politička kriza u Evropi 30-ih godina se postepeno kretala ka svom vrhuncu, dok je u Jugoslaviji rasla napetost i množili se sukobi koji su vodili slomu države. U dvorcu Kerestinec i selu Rakitju nedaleko od Zagreba ubijeno je desetoro ljudi: osam muškaraca, jedna žena i jedna devojčica. Neki ubijeni su bili članovi vladajuće Jugoslovenske radikalne zajednice. Ubili su ih seljaci iz tog kraja, pod optužbom da su „četnici“. U linču je učestvovalo nekoliko hiljada ljudi, a podstakli su ih istaknuti članovi Hrvatske seljačke sranke (HSS) svojom demagogijom. Optužene za ubistva je branilo vođstvo HSS-a. Sudski proces je postavljen kao političko, a ne pravno pitanje i završio se oslobađanjem usled nedostatka dokaza. Sutradan posle zločina provladina i opoziciona štampa su potpuno različito pisale o tom događaju. Zagrebački Jutarnji list i beogradska Politika su intonirali javno mnjenje, a ostale novine su sledile pisanje ta dva lista. Ubrzo su iz štampe nestali izrazi „pokolj“ i „krvoproliće“, koje je zamenio neutralni termin „događaj“. Na to je uticao politički oportunitet da se psihoza ne zaoštrava tokom trajanja dijaloga vlasti i opozicije oko „hrvatskog pitanja“. Slabost države je vodila suspenziji zakona i opadanju autoriteta institucija. Pet godina pre rata Jugoslavija je pokazivala simptome raspada, a njena centralna vlast se nalazila u stalnoj defanzivi pred centrufugalnim silama.