Apstrakt: Rad analizira novu akademsku disciplinu pod nazivom javna/primenjena istorija i predstavlja univerzitetske programe i kurseve iz ove oblasti. Fokus je na programu primenjene istorije Centra Belfer Univerziteta Harvard i na njegovom Manifestu koji je objavljen 2016. godine. Manifest je poređen sa knjigom Istorijski manifest koju su napisali Džo Guldi i Dejvid Arimitedž 2014. godine. 

Ključne reči: javna/primenjena istorija, škola Anala, Istorijski manifest, Univerzitet Harvard

Rezime: Tekst prikazuje razvoj koncepta javne i primenjene istorije. Poslednjih godina brojni univerziteti nude svojim polaznicima kurseve iz ove discipline opisujući ih kao praktičnu upotrebu prošlosti u društvu i na tržištu i kao strateški potencijal u politici, diplomatiji, ekonomiji, obrazovanju, upravljanju, medijskim i kulturnim aktivnostima, predstavljajući „istorijsko razmišljanje (...) kao svestrani, intelektualni softver“. U radu je prikazano nekoliko primera univerziteta koji nude osnovne i master studije iz oblasti javne i primenjene istorije. Posebna pažnja je usmerena na rad Nacionalnog saveta za javnu istoriju u Sjedinjenim Američkim Državama, udruženja koje pruža precizne informacije o akademskim kursevima i poslovnim mogućnostima u oblasti javne istorije. Pored toga, prikazan je projekat primenjene istorije Centra Belfer sa Harvard univerziteta. Njegovi tvorci Grejam Alison i Najl Ferguson su razliku između tradicionalne istoriografije i primenjene istorije videli u pristupu prošlosti. Dok tradicionalni istoričari polaze od događaja iz prošlosti u nameri da pruže odgovor na pitanja šta se dogodilo i kako, istoričari koji se bave primenjenom istorijom u svojim analizama polaze od savremenih izbora i neusaglašenosti u nameri da razumeju njihove istorijske korene kako bi otvorili perspektive, podstakli razmišljanja, pronašli odgovore na pitanje šta se dogodilo, predložili moguće političke intervencije i predvideli dalje posledice. U radu je posebna pažnja posvećena dokumentu koji je inicijalno nazvan Naš manifest: Odmah uspostaviti veće istorijskih savetnika Bele kuće, da bi kasnije bio preimenovan u Manifest primenjene istorije. Taj dokument je upoređen sa knjigom Istorijski manifest koju su 2014. napisali Džo Guldi i Dejvid Armitidž. Knjiga se bavi mestom istorije u savremenosti i problemima istorijske metodologije, za koju autori smatraju da je previše usmerena na istraživanje kratkih istorijskih epizoda i lišena mogućnosti pravilne kontekstualizacije istorijskih fenomena.