Apstrakt: Cilj ovog teksta je da prikaže (hronološki) pregled denominacije, preimenovanja ili ukidanja ulica i trgova, postavljanja i rušenja spomenika, imenovanja i preimenovanja osnovnih škola i dr., sa jugoslovenskim kontekstom, u Ljubljani od 1918. godine pa nadalje. Ovakvo uspostavljanje kolektivnog pamćenja u Sloveniji najočiglednije je u politički prelomnim situacijama kao što su: raspad Austrougarske monarhije i ulazak u države Slovenaca, Hrvata i Srba i u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je bilo potrebno redefinisati kolektivno pamćenje i izbrisati staro. To je najprimetnije u preimenovanju ulica i institucija ili rušenju i postavljanju novih spomenika, a još je izraženije označavanje prostora u posleratnom režimu za vreme “druge” Jugoslavije. Proces je bio prisutan tokom perioda okupacije Slovenije između 1941. i 1945. i tokom postnezavisne Slovenije nakon 1991. godine.

Ključne reči: jugoslovenstvo, Jugoslavija, spomenici, Slovenija, Ljubljana

Rezime: Ideja o ujedinjavanju jugoslovenskih naroda u zajedničku državu jedna je od najvažnijih perspektiva slovenačke istorije 20. veka. Elementi jugoslovenstva još uvek su prisutni u slovenačkom kolektivnom pamćenju, što je najočiglednije u brojnim spomenicima i denominacijama vezanim za jugoslovenstvo koje se nalaze u slovenačkom javnom prostoru. Njihovi se tragovi mogu pratiti od 20-ih godina pa nadalje, dok se u najvećoj meri beleže oko sredine 20. veka. Uspostavljanje kolektivne svesti u Ljubljani najvidljivije je u politički prelomnim situacijama, kao što je bio raskid sa Austrougarskom monarhijom i ulazak u državu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je bilo neophodno redefinisati kolektivno pamćenje i ukloniti staro. To se posebno vidi u promeni naziva ulica i institucija, kao i u rušenju i postavljanju novih spomenika, a bilo je još očiglednije u obeležavanju prostora posleratnog poretka. Proces je bio naročito upadljiv tokom okupacije Slovenije, kada su Italijani ušli u Ljubljanu i kada je grad prolazio kroz promene svojih osnovnih karakteristika i izgleda, jer je okupator želeo da izbriše istorijsko sećanje na zajedničku državu sa južnim narodima. Dalji primeri ovog procesa su posleratna Jugoslavija, a zatim i Slovenija nakon sticanja nezavisnosti. Upoređivanjem procesa koji su se odvijali tokom i posle 1918, 1941, 1945. i 1991. zaključili smo da je proces “obeležavanja” prostora, kako u uspostavljanju novog tako i u rušenju prethodnog društvenopolitičkog sistema, bio najintenzivniji u posleratnoj Jugoslaviji. Takođe smo zaključili da je proces bio manje intenzivan u periodu nakon nezavisnosti nego u periodu nakon Drugog svetskog rata, ali su pojedini slučajevi težili da izazovu mnogo više kontroverzi i među stručnjacima i u javnosti. Rasprava o preimenovanju ulica i postavljanju ili uklanjanju spomenika u mnogim slučajevima predstavlja oruđe političke borbe i sredstvo polarizacije slovenačke javnosti.