Apstrakt: Sedmogodišnji boravak u Papskom zavodu Germanikum (1924–1931) imao je veliki uticaj na ideološko-versko sazrevanje Alojzija Stepinca. Školovanje u ovoj ustanovi koju su vodili jezuiti odvijalo se u uslovima pojačane klerikalizacije hrvatskog društva i sukoba Katoličke crkve i jugoslovenske države.

Ključne reči: Alojzije Stepinac, Papski zavod Germanikum, Rimokatolička crkva, jezuiti

Rezime: Collegium Germanicum je bio papski, jezuitski zavod za svešteničko vaspitanje i obrazovanje u Rimu. Na njemu je Alojzije Stepinac proveo sedam godina (1924–1931) i stekao dva doktorata – iz teologije i filozofije. U Rim je krenuo ispunjen akumuliranim nezadovoljstvom koje su biskupi i klerikalci imali prema jugoslovenskoj državi, a iz njega se vratio kao neprijatelj te države. Godine njegovog školovanja obeležilo je nezadovoljstvo Rimokatoličke crkve jugoslovenskom državom, koja nije želela da crkva zadrži svoje mesto u školskom sistemu i da i dalje utiče na obrazovanje mladih naraštaja. Odnose crkve i države su obeležili i mukotrpni pregovori oko konkordata. Vesti o sukobima crkve i države su dolazile do Stepinca i doprinosile njegovom nepoverenju u državu. Učenje rimskih papa i „otaca isusovaca“ tokom školovanja u Germanikumu formirala su u njemu odbojnost prema liberalizmu, masonstvu, pravoslavlju, socijalizmu i komunizmu. Obrazovan je u duhu bespogovorne potčinjenosti Rimu i poštovanja autoriteta. Osim Stepinca, pitomci Germanikuma su bili i drugi uticajni predstavnici Katoličke crkve u Jugoslaviji. Sve njih povezivala je grupna svest i „zajednički duh“ Germanikuma, međusobna povezanost, tradicija, ali i obaveza međusobnog komuniciranja i informisanja („korespondencija“). U pitanju je bilo svojevrsno jezgro saveza katoličke elite, čvrstim vezama povezano sa Rimom i spremno da bespogovorno izvrši svaki nalog koji od jezuita dobije.