U ovom prilogu autor obrazlaže povode i razmišljanja koja su vodila Institut za noviju istoriju Srbije da organizuje seriju konferencija na kojima bi se kroz razne aspekte razmatralo stanje u srpskoj istoriografiji danas. Polazeći od vlastitog dugogodišnjeg iskustva u uređivanju časopisa, pisanju recenzija, autor se osvrće na probleme recenziranja i različitu praksu koja vlada u našim časopisima. Insistiranje na dijalogu, razvijanju naučne kritike kao preduslovu kredibiliteta jedne istoriografije treba da bude stalan proces. Korišćenje rezultata srpske istoriografije u svetu i tamošnje ocene nisu, ipak, usko vezane uz njenu naučnu legitimnost, već imaju korene i u društvenim prilikama koje vladaju od početka 90-ih godina.