Rad razmatra polovične napore vlasti da putem seksualnog prosvećivanja Jugoslovenki privremeno nastanjenih u zemljama zapadne Evrope favorizuju željeno roditeljstvo i smanji broj neželjenih trudnoća i abortusa. Ove nedovoljno sistematične i koordinisane aktivnosti trebalo je, pre svega, da olakšaju i poboljšaju položaj migrantkinja u tuđini, ali i da, posredno, pokušaju da preduprede i utiču na specifične socijalne probleme u zemlji prouzrokovane migracijama. Rad je zasnovan na izvorima iz Arhiva Jugoslavije i relevantnoj literaturi.