Apstrakt: Na osnovu neobjavljenih arhivskih izvora i relevantne literature ovaj rad ima za cilj da analizira odnos Jugoslavije prema mogućnostima koje je pružala javna diplomatija kada je u pitanju bila njena politika prema Rumuniji u periodu od 1945. do 1948. godine, kao i da ukaže na njene ciljeve u tom pogledu. Zbog složenosti samog pojma javne diplomatije, ograničićemo se samo na one aspekte koji su direktno bili u funkciji jugoslovenske podrške KP Rumunije i vladi Petru Groze.

Ključne reči: Jugoslavija, Rumunija, javna diplomatija, sovjetizacija, propaganda

Rezime: U slučaju jugoslovenske politike prema Rumuniji od 1945. do 1948. godine, posmatranjem najčešće korišćenih aspekata javne diplomatije kojoj je ona pribegavala u tom periodu, jasno se uočava primat ideoloških ciljeva kada je u pitanju bilo postizanje poželjne slike o Jugoslaviji u javnosti susedne Rumunije. Iz tog razloga, tokom 1945. i 1946. godine kada nije postojala Konvencija o kulturnoj saradnji, jugoslovenska „javna diplomatija” u susednoj zemlji bila je fokusirana gotovo isključivo na tamošnju omladinu za koju se procenjivalo da je najotvorenija za ideološke i političke uticaje. Glavno sredstvo uticaja bila je saradnja omladinskih političkih organizacija, sportska saradnja, ali i organizovan dolazak i rad rumunskih omladinskih brigada na izgradnji železničkih pruga u Jugoslaviji, sa ciljem da se mladi iz Rumunije upoznaju sa tzv. „jugoslovenskom stvarnošću” za koju su u Beogradu verovali da je mnogo naprednija od one u Rumuniji. Tokom 1947. i u prvoj polovini 1948. godine odnosno do sukoba Jugoslavije sa Informbiroom, Jugoslavija širi svoj fokus i okreće se klasičnim sredstvima „javne diplomatije” koja su obuhvatala saradnju u domenu visoke kulture, ali i sve široj upotrebi uobičajene propagande posredstvom štampe, radija i kinematografije.