Tokovi istorije 1/2019

Jovan ČAVOŠKI

Čuvajući „duh Helsinkija“: Jugoslavija i kontinuitet KEBS-a 1975–1976.

Apstrakt: Ovaj članak se bavi diplomatskim dešavanjima koja su obeležila period posle donošenja Helsinškog završnog akta, posmatranim iz ugla ne samo socijalističke Jugoslavije, koja je trebalo da bude domaćin budućeg sastanka KEBS-a, već i složenih političkih odnosa koji su postojali između dva bloka u Evropi u tom periodu. Naročita pažnja je posvećena vezama Jugoslavije sa grupom neutralnih i nesvrstanih zemalja koje su zajedno pružile značajan doprinos ostvarivanju koncepta kontinuiteta KEBS-a. Rad se primarno zasniva na dokumentima iz srpskih i američkih arhiva.

Ključne reči: KEBS, Jugoslavija, kontinuitet, implementacija, detant, Beogradski sastanak, blokovi, neutralne i nesvrstane zemlje

Rezime

 Donošenje Helsinškog završnog akta avgusta 1975. godine predstavlja ključni politički trenutak u skorašnjoj istoriji Evrope kada je teritorijalni i politički status quo, nasleđen posle Drugog svetskog rata, bio i zakonski prihvaćen od svih zainteresovanih strana: istočni i zapadni blok, neutralne i nesvrstane zemlje (N+N). Ovaj važan dokument je predstavljao konačan ishod tri godine složenih pregovora između svih ovih faktora KEBS-a, dok su njegove odredbe, predstavljene u „tri korpe“ koje su se odnosile na politička, ekonomska i humanitarna pitanja, pravno utemeljile postojeću političku strukturu na kontinentu. Međutim, čim se samit u Helsinkiju završio, zainteresovanost blokovskih faktora da promovišu punu primenu i kontinuitet KEBS-a počela je da jenjava ili je bila motivisana pragmatičnom posvećenošću samo određenim oblastima koje su mogle biti od izvesne političke koristi za oba bloka (ljudska prava za Zapad, ekonomska i tehnološka saradnja za Istok). Posle samita u Helsinkiju Jugoslavija je bila prinuđena da pokrene novi krug intenzivnog dijaloga sa oba bloka koji je trebalo da ponovo podstakne njihovo interesovanje za KEBS, na taj način pridobivši njihovu konstruktivnu, iako ograničenu podršku za predstojeći Beogradski sastanak. U ovom poduhvatu zvanični Beograd je takođe uspeo da dobije snažnu podršku od N+N grupe, ali bez svrstavanja na stranu bilo koje od supersila, što je konačno omogućilo svim učesnicima da otpočnu sa pripremama za novi krug pregovora oko KEBS-a, koji je trebalo uskoro da se održe u jugoslovenskoj prestonici.