Fokusiranje na temu urbane bezbednosti, kao jednog od osnovnih kvaliteta života u gradu, neminovno vodi do detaljnijeg istraživanja kako se u gradskim sredinama osećaju žene kao korisnici javnih prostora, te kako su i kada feminističke nauke i pokreti izvršili uticaj na relevantnu teoriju i praksu. Čineći značajan deo populacije, žene su, posebno u gradovima, ostvarile pravo na slobodu i prostor, u smislu svoje mobilnosti, obrazovanja, rada, slobodnog vremena i zabave, ali se još uvek smatraju izloženima, isključenima ili ugroženima kada su u pitanju pojedini delovi ili elementi grada. Mnogo pre nego što se struka zainteresovala za ovaj problem, feminističke studije su ukazale na njega, te pokrenule određene akcije koje su kasnije široko prihvaćene. Rad kombinuje multidisciplinarna saznanja, bavi se temama ličnog osećaja bezbednosti, važnosti javnih prostora u urbanim okruženjima, načinom njihovog korišćenja, strahom i drugim negativnim posledicama, a posebno se fokusira na zaključke koji su rezultat istraživanja u okviru urbane populacije ženskog pola kao posebno ranjive kategorije. Na kraju su date neke osnovne preporuke za povećanje stepena bezbednosti u javnim gradskim prostorima, koje mogu da doprinesu njihovom adekvatnom i učestalijem korišćenju.