Етички принципи

ОБАВЕЗЕ ГЛАВНОГ И ОДГОВОРНОГ УРЕДНИКА И РЕДАКЦИЈЕ

Главни и одговорни уредник у сарадњи са Редакцијом часописа Токови историје доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке главни и одговорни уредник руководи се уређивачком политиком водећи рачуна о релевантним законским прописима, нарочито онима који се односе на кршења ауторских права и плагирање.

Главни и одговорни уредник задржава дискреционо право да примљене рукописе процени и не објави, уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима. У редовним околностима, редакција обавештава аутора о томе да ли је текст прихваћен за објављивање у што краћем року од датума пријема рукописа.

Главни и одговорни уредник не сме имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима које редакција разматра. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује редакција. Ако сукоб интереса постоји код једног или више чланова редакције, ти чланови се искључују из поступка избора рецензената и одлучивања о судбини рукописа. Уредник и чланови редакције су дужни да благовремено пријаве постојање сукоба интереса.

Главни и одговорни уредник је дужан да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда.

Уредник и чланови редакције не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

Уредник и чланови редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.

ОБАВЕЗЕ АУТОРА

Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се изузимаиз даљег разматрања.

У случају да је послати рукопис резултат научноистраживачког пројекта или да је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у фусноти на почетку текста. Рад који је већ објављен у неком часопису не може бити прештампан у Токовима историје, уколико није реч о преводу, адаптацији и измени на основу додатних истраживања и сл., што мора бити јасно назначено.

Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантију и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Садржај рада

Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда.

Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да, ако је то потребно, пре њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција које су непосредно учествовале у истраживању које је у рукопису представљено.

Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора. Ако после објављивања рада дође до било каквог приговора носилаца ауторских права да је неки материјал објављен без њихове сагласности, часопис Токови историје ће објавити исправку или повлачење рада и јасно навести да је до грешке дошло кривицом аутора.

Ауторство

Аутори су дужни да као ауторе наведу само она и сва лица која су значајно допринела садржају рукописа. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.

Навођење извора

Аутори су дужни да исправно цитирају изворе истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или рукописа и слично, не смеју се користити без изричите дозволе извора.

Плагијаризам

Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и њихово представљање као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.

Плагијат обухвата следеће:

●     дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавања копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника) са позивањем на извор.

●     копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и без дозволе аутора или носилаца ауторских права.

Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће одбијени и узеће се у обзир ако исти аутор поднесе нови рад.

Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, такав рад ће бити повучен у складу са процедуром описаном у одељку Повлачење већ објављених радова.

Сукоб интереса

Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.

Грешке у објављеним радовима

У случају да аутори открију важну грешку у свом раду по његовом објављивању, дужни су да у што краћем року о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.

Предавањем рукописа редакцији Токова историје аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.

ОБАВЕЗЕ РЕЦЕНЗЕНАТА

Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне вредности рукописа.

Рецензенти оцењују радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста научним апаратом.

Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент треба да укаже на важне објављене радове које аутори евентуално нису цитирали. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о томе има лична сазнања. Ако има сазнања да се исти рукопис разматра у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.

Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико основано сумња да је у сукобу интереса, рецензент је дужан да о томе без одлагања обавести уредника.

Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника.

Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.

Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

ПОСТУПАК РЕЦЕНЗИЈЕ

Примљени радови који по мишљењу главног и одговорног уредника испуњавају основне услове по садржини и форми, подлежу анонимним рецензијама барем два спољна рецензента. Циљ рецензије је да уреднику помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа.

Избор рецензената врши редакција. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са било којим од аутора поднесеног рада. Рецензенти радова не добијају хонораре.

Главни и одговорни уредник шаље рецензентима текст рада без имена и афилације аутора и других података на основу којих би се могао открити идентитет аутора, као и рецензентски образац који је усвојила редакција Токова историје. Образац садржи питања на која рецензент треба да одговори у вези оригиналности рада, примењеног методолошког поступка, коришћених извора и литературе и језика и стила рада. Рецензент даје мишљење да ли рад треба објавити без измена, са изменама или га не треба објавити. Рецензент предлаже категоризацију рада (оригинални научни рад, прегледни рад, кратко или претходно саопштење, научна критика, односно полемика и критичко издање научне грађе). У посебном делу обрасца рецензент може да изнесе примедбе, предлоге и сугестије, које се, непотписане, достављају аутору. Пре, током и после постука рецензирања, идентитет аутора остаје непознат рецензентима и идентитет рецензената остаје непознат ауторима.

Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити/одбити), редакција може да тражи мишљење других рецензената или може донети одлуку без додатних рецензија.

Током поступка рецензије главни и одговорни уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописa. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.

Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.

РАЗРЕШАВАЊЕ СПОРНИХ СИТУАЦИЈА

Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације/доказе.

Провера изнесених навода и доказа

●      Главни и одговорни уредник ће у договору са редакцијом одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.

●      Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.

●      Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на изнесене сумње и приговоре.

●      Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати кaо мање или као грубо кршење етичких стандарда.

Мање кршење етичких стандарда

Ситуације окарактерисане као мање кршење етичких стандарда решаваће се у директној комуницкацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:

●     обавештавањем лица одговорног за неправилност да је дошло до мањег кршења које је проистекло из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;

●     писмо упозорења лицу које је је скривило мање кршење етичких стандарда.

Грубо кршење етичких стандарда

Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни и одговорни уредник у сарадњи са редакцијом и, ако је то потребно, малом групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће (и могу се примењивати појединачно или истовремено):

●     објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;

●     слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима лица одговорног за кршење;

●     повлачење објављеног рада у складу са процедуром описаном у одељку Повлачење већ објављених радова;

●     ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу радове у часопис;

●     упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.

Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа редакција се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources/.

ПОВЛАЧЕЊЕ ВЕЋ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етичких стандарда, објављени рад се мора повући. У неким случајевима већ објављени рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке.

Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Токови историје: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).

ОТВОРЕНИ ПРИСТУП

Часопис Токови историје је доступан у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети на сајту часописа и користити у складу са Creative Commons Atribution NonCommercial NoDerivs 4.0 International (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/). У часопису Токови историје поступак предавања рукописа, рецензија и објављивање радова су бесплатни.

САМОАРХИВИРАЊЕ

Часопис Токови историје омогућава ауторима да финалну, објављену верзију рукописа у PDF формату депонују у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података или да га објаве на личним веб страницама (укључујући и профиле не друштвеним мрежема за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, а у складу са одредбама лиценце Creative Commons Atribution NonCommercial NoDerivs 4.0 International (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/) у било које време након објављивања у часопису. При томе се морају навести основни библиографски подаци о чланку објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), а мора се навести и URL адреса на којој је чланак изворно објављен, односно идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка.

АУТОРСКА ПРАВА

Када је рукопис прихваћен за објављивање, аутори преносе на издавача  следећа неексклузивна права на рукопис, укључујући и додатне материјале, и све делове, изводе или елементе рукописа:

●     право да репродукује и дистрибуира рукопис у штампаном облику, укључујући и штампање на захтев;

●      право на штампање пробних примерака, репринт и специјалних издања рукописа;

●     право да рукопис преведе на друге језике;

●     право да рукопис репродукује користећи фотомеханичка или слична средства, укључујући, али не ограничавајући се на фотокопирање, и право да дистрибуира ове копије;

●     право да рукопис репродукује и дистрибуира електронски или оптички користећи све носиоце података или медија за похрањивање, а нарочито у машински читљивој/дигитализованој форми на носачима података као што су хард диск, CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), мини диск, траке са подацима, и право да репродукује и дистрибуира рукопис са тих преносника података;

●     право да сачува рукопис у базама података, укључујући и онлајн базе података, као и право преноса рукописа у свим техничким системима и режимима;

●     право да рукопис учини доступним јавности или затвореним групама корисника на основу појединачних захтева за употребу на монитору или другим читачима (укључујући и читаче електонских књига), и у штампаној форми за кориснике, било путем интернета, онлајн сервиса, или путем интерних или екстерних мрежа.

Аутори задржавају право да чланак преведу на други језик, да га користе у публикацијама који представљају компилацију њихових радова, да га користе у докторској дисертацији или монографији, у некомерцијалне сврхе, под условом да наведу да ово дело представља дериват чланка објављеног у часопису Токови историје. При том се морају навести основни библиографски подаци изворног чланка објављеног у часопису (аутор/и, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – ДОИ објављеног чланка у форми HTML линка, односно URL адреса на којој је чланак изворно објављен.

Трећа лица могу користити чланак на начин који није утврђен Уређивачком политиком и одредбама лиценце Creative Commons license – Attribution NonComercial-NoDerivs 4.0 International. (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/) само ако за то добију писану сагласност издавача часописа (захтеве слати на електронску адресу редакције: tokoviistorije@gmail.com).

ОДРИЦАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ

Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.