Растко ЛОМПАР
Балканолошки институт САНУ
rastkolompar@bi.sanu.ac.rs

Контакти Немачке евангелистичке цркве и Српске православне цркве у контексту немачке спољне политике према Балкану 1935–1941.*

Резиме

Након убиства краља Александра југословенска спољнополитичка и унутрашња ситуација се све више усложњавала, док је нацистичка Немачка водила снажно експанзионистичку спољну политику. Важан, али у потпуности неистражен аспект југословенско-немачких односа у овом периоду били су контакти између Српске православне цркве и Немачке евангелистичке цркве. Интензивирање ових контаката резултат је нових спољнополитичких концепција нацистичког режима, који је користио сва доступна средства да би остварио утицај у Југославији. Стога је Служба за спољне послове Немачке евангелистичке цркве иницирала контакте са СПЦ настојећи да је приближи себи и, самим тиме, уведе у сферу немачког утицаја. Упркос прокламованим циљевима ових сусрета (размена искустава и духовна сарадња), критичка анализа извора открива њихову несумњиво политичку димензију. Главни задаци немачких црквених великодостојника били су оснаживање антикомунистичког курса СПЦ и удаљавање, односно потпуно прекидање контаката између СПЦ и Англиканске цркве. Да би остварили те науме, користили су се свим расположивим средствима, од пропаганде и програма стипендија до отворених претњи и политичких притисака. Иако се СПЦ показала спремном да подржи немачку антикомунистичку кампању, није желела да раскине везе са англиканцима. Година 1941. била је прекретница не само за историју Југославије већ и Српске православне цркве. Јасно стајући на страну западних савезника, СПЦ је обесмислила резултате контаката остварених са Немачком евангелистичком црквом, због чега је током окупације била изложена терору. Истовремено, значај ове цркве у посредовању између немачког режима и СПЦ увелико је смањен, јер су током окупације све везе са српском црквом биле у рукама РСХА (односно БдС-а).