Токови историје 3/2019

Резиме

Вера Гудац Додић 

Старење у Србији у 20. веку: родна перспектива 

Апстракт:  У тексту су назначена нека истраживачка питања везана за роднe аспектe старости. Дате су основне напомене о убрзаном демографском старењу, историјски осврт на процесе старења у Србији и указано је на полну неравнотежу међу старијим становништвом, односно на феминизацију старости. Представе и перцепције старости и старијих женских особа, као и њихово представљање на домаћем филму такође су део овог рада. 

Кључне речи: демографско старење, феминизација старости, жене трећег животног доба, представљање старости 

Убрзани процеси демографског старења у Србији смештају је међу државе са најстаријом популацијом у Европи. Стање у којем готово петина становника има више од 65 година живота значајно детерминише укупан развој друштва у Србији и има снажне економске и социјалне импликације. У том контексту, све је већи значај проучавања старости из различитих перспектива, последица и исхода старења. У овом раду назначена су поједина истраживачка питања везана за родне аспекте старења. Масовни медији значајно утичу на обликовање друштвене слике о старима. Истовремено, медијске преставе жена трећег доба често подржавају различите стереотипе или их пак пројектују. Презентација старијих жена на филму у тексту се посматра у неколико насумично изабраних филмова српске и југословенске кинематографије. Садржаји у којима се срећу филмски ликови жена трећег доба нуде различите слике старости. Фигуре старијих жена углавном су биле на маргинама филмског наратива, али су некад исказане кроз веома комплексне ликове.

Nazad