Токови историје 1/2019

Слободан Селинић

Сукоб Савеза књижевника Југославије и Савеза књижевника Бугарске око македонског језика 1966–1987.[1]

Апстракт: Савез књижевника Југославије и Савез књижевника Бугарске су 1966. прекинули званичну сарадњу због спора око македонског језика. Разлог је било одбијање бугарског савеза писаца да један споразум са делегацијом писаца из југословенске републике Македоније потпише на македонском језику. До краја постојања југословенске државе Савез књижевника Југославије је инсистирао на бугарском потпису на споразуму који би био на македонском језику као услову за обнову сарадње.

Кључне речи: Југославија, Бугарска, македонски језик, књижевници

Резиме

Односи Савеза књижевника Југославије и Савеза књижевника Бугарске нису до средине шездесетих година битније одступали од општих односа југословенског савеза писаца и сличних организација у другим земаљама Источне Европе, иако је све време постојала свест о различитом приступу питању признања македонске нације и језика. Међутим, одбијање бугарског савеза писаца да 1966. потпише један документ на македонском језику избацило је у први план односа два књижевна савеза македонско питање и изазвало прекид званичне сарадње. То је односима ове две организације дало додатну димензију, која није постојала у релацијама између југословенског и савеза писаца других социјалистичких држава. Тај спор није изглађен ни у наредне две деценије. Савез књижевника Југославије је инсистирао да услов за обнављање сарадње буде бугарско прихватање македонског језика и нације, тј. потписивање споразума о сарадњи два савеза на бугарском и македонском језику, што је бугарска страна одбијала.

__________________

[1] Чланак је део пројекта број 47027 Срби и Србија у југословенском и међународном контексту: унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници, који финансира Министарство просвете и науке Републике Србије.