Токови историје 1/2019

Немања Д. АНДРИЈАШЕВИЋ 

Рад проф. др Ђока Слијепчевића на Институту за Југоисточну Европу (Südosteuropa Institut) у Минхену 1955–1975

Апстракт: Ђоко Слијепчевић (1908–1993) био је историчар цркве. У Минхену се запослио на Институту за Југоисточну Европу (Südosteuropa Institut). Његов дводеценијски рад при овој институцији досада није био предмет проучавања српских историчара, истраживача црквене историје у Србији, а није био ни тема радова у Савезној Републици Немачкој. Циљ овог рада је преглед Слијепчевићевог ангажмана на Институту за Југоисточну Европу. У раду ће бити приказани резултати истраживања у Баварском државном архиву (Bayerisches Hauptstaatsarchiv) и Баварској државној библиотеци (Bayerische Staatsbibliothek), који се тичу улоге, ангажмана и активности проф. Слијепчевића на Институту.

Кључне речи: Институт за Југоисточну Европу (Südosteuropa Institut), Државни архив Баварске (Bayerisches Hauptstaatsarchiv), Баварска државна библиотека (Bayerische Staatsbibliothek), емиграција, Минхен.

Резиме

Након пресељења у Немачку 1954, проф. др Ђоко Слијепчевић запослио се у Институту за југоисточну Европу (Südosteuropa Institut) у Минхену, 1955. године. Током израде овог чланка коришћена су документа из архива овог института, као и из фондова Баварског државног архива из Минхена. У раду је дата кратка историја Института за југоисточну Европу, а затим је укратко разматран његов рад, значај и утицај, и дата је синтеза улоге и усмереног деловања Института на бројне друштвене и политичке токове у Савезној Републици Немачкој. Потом су испитане и детаљније приказане бројне појединости Слијепчевићевог рада у овом институту: датум запослења, тачан износ новчаних примања, проблеми са здравственим осигурањем, улога, ангажман и активности на послу, као и настајање појединих дела проф. Слијепчевића током његовог дводеценијског запослења. Презентован је и нови предложак рада на тему историје Српске православне цркве након Другог светског рата, који је представљао костур новог и обимног дела. Резултате свог истраживања и прикупљања података, Слијепчевић је објавио у књизи под насловом Историја Српске православне цркве III, 1986. године. Дате су и појединости Слијепчевићевог престанка рада на Институту, односно његовог пензионисања и сумиран његов рад и стваралаштво на Институту 1955–1975. године. Констатовано је његово велико прегалаштво, које се запажа у обиљу корисних, научних, а свакако и актуелних радова: књига, монографија, чланака, студија, приказа и лексикографских одредница, које је написао упркос веома тешком емигрантском животу. Његов живот у егзилу био је прожет несигурностима и страхом, уз вишедеценијске изузетно скромне материјалне могућности (које су условљавале и неадекватне услове здравствене неге већ нарушеног Слијепчевићевог здравља).